Čak 164 članice glasale su za to da se u arhive pošalje mapa sveta koju je 1569. izradio Flamanac Gerhard Merkator. Karta je odredila istorijski standard za navigaciju morima i okeanima, ali ozbiljno deformiše relativnu veličinu kopnenih masa. Po Merkatorovim prikazima, oblasti blizu ekvatora izgledaju znatno manje nego što jesu, dok su severni delovi mnogo veći. Afrika je, na primer, slične veličine kao Grenland, iako je 14 puta veća od danske teritorije. Površina Afrike je tolika da obuhvata SAD, Kinu, Japan, Meksiko i veći deo Evrope.
Tim međunarodnih kartografa okupljenih u projektu „Jednaka Zemlja“ rešio je da to koriguje i 2018. iscrtana je nova mapa o kojoj se glasalo u UN. Rezoluciju je u ime članica Afričke unije predložio Togo, jer se Afrika oseća najviše pogođena.
- Više od 450 godina mi smo razumevanje Afrike i sveta zasnivali na mapi koja je pogrešna - tvrde aktivisti kampanje „Ispravite mapu“.
Jednostavnost i korisnost Merkatorove karte omogućile su da toliko traju iako su kritičari i ranije tvrdili da iskrivljuje realnost i ljude navodi na pogrešno viđenje sveta. Drugi su govorili da su sve projekcije Zemlje na ravnoj površini problematične, uključujući i verziju „jednake Zemlje“, koja prikazuje prave veličine kopna, ali iskrivljuje njegove oblike.
Istoričari i geografi godinama ponavljaju da su Merkatorove projekcije u službi zapadnih stereotipa neka vrsta „kartografskog kolonijalizma“. Vizuelno su smanjivale fizičku dimenziju globalnog juga i povećavale severnu hemisferu. Novi dokument stvara drugačiju sliku i imaće obrazovne, kulturološke, ali i geopolitičke efekte. Rezolucija UN nije obavezujuća, pa zemlje i institucije nisu obavezne da koriste novi dizajn i nije im zabranjeno da nastave da upotrebljavaju stari. Države, međunarodne organizacije, korporacije i škole se ohrabruju da koriste mapu „Jednake Zemlje“, pa se očekuju znatne promene zbog široke primene Merkatorovih projekcija u obrazovanju, tehnologiji i administraciji. Sjedinjene Američke Države jedine su glasale protiv uz obrazloženje da je rezolucija „nepotrebna“ i da predstavlja „radikalan ideološki projekat“.
Vašington bi da sebi priušti geografski monopol. Predsednik Donald Tramp kartografiju izuzetno politizira. Kanadu i Grenland je na svojoj mapi prekrio američkom zastavom. Meksički zaliv preimenovao je u Zaliv Amerika, jezero Ontario u Američko jezero, a razmišlja i da tesnac Ormuz u Persijskom zalivu nazove Trampovim moreuzom.
- Ova diskusija nije politička, već je naučna jer postoje naučni dokazi, pa svi moramo da prihvatimo realnost - razuveravao je šef diplomatije Togoa.
Pokazalo se, međutim, da se u karti koju je predložio Togo našlo malo politike. Kosovo je prikazano kao nezavisna država - iako je Togo 2019. povukao priznanje Kosova. Srbija se tako našla u grupi od šest država koje su bile uzdržane: Estonija, Gruzija, Litvanija, Moldavija i Ukrajina.
- Predložena rezolucija „ispravlja istorijsku nepravdu“ prema geografskom obliku i razmeri pojedinih delova sveta, ali koristi projekcije „Jednake Zemlje“, koje prikazuju Kosovo kao zasebnu državu, što je suprotno našem ustavnom uređenju i nacionalnim interesima i ne može ni posredno biti podržano - objasnili su u Ministarstvu inostranih poslova:
- Podrška ovakvom predlogu mogla bi biti zloupotrebljena i tumačena kao podrška jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova i Metohije.
Srbija je svoju odluku koordinisala s Togoom, ali je ostala na pola puta između Trampove Amerike i država Afrike, čiji su predstavnici nedavno u Beogradu toplo pozdravljani na skupu povodom 65. godina od prve konferencije Pokreta nesvrstanih. Neki se pitaju zašto Srbija nije glasala protiv? Ne znam. Kosovo nastavlja da bude alfa i omega spoljne i domaće politike Srbije. Na međunarodnim forumima često je u manjini, ali principijelnost se ne meri brojevima.